KARTICa za plaĆanje preko Interneta

Kartica za plaćanje preko Interneta ti treba kada kupuješ ili plaćaš korišćenje alata, programa, servisa ili usluga sa kojim ćeš lakše i brže ostvarivati zaradu. Najsigurnije su debitne kartice jer sa njima ne možeš da uđeš u minus i tako nepotrebno izgubiš svoj novac, takođe su vezane za tvoj devizni račun tako da na toj kartici možeš držati minimalno novca i biti siguran od krađe, jer ako ti neko ukrade broj kartice nećeš izgubiti novac. Debitna internet kartica je jedan od najboljih i najsigurnijih načina plaćanja preko Interneta (pored PayPala).

Da bi imao jednu takvu karticu treba da si punoletan, +18god. U bilo kojoj banci možeš da izvadiš svoju karticu. Takođe za internet možeš koristiti svoju kreditnu karticu, ali najbolje da proveriš u svojoj banci da li je možeš koristiti za plaćanje preko Interneta i opet ti skrećem pažnju, debitne kartice su bolje od kreditnih jer nemožeš da uđeš u minus, trošiš koliko imaš para na njoj!

Kartica je tvoj alat za uspešan rad preko Interneta

  • Kako Zaraditi Novac Preko Interneta
  • Debitne Kartice za Internet Plaćanja






    Karticu za plaćanje preko interneta gledaj kao još jedan tvoj alat koji ti treba da bi mogao da ostvariš online zaradu

    Ako si iz Srbije
    Idi u ERSTE banku i traži"VISA Poklon Karticu". To je kartica koju dobijaš na licu mesta. Mogu je uzeti svi, kako zaposleni tako i nezaposleni. Kartica je dopunjuje i sa njom nikada ne možeš otići u minus što znači koliko para na njoj, toliko možeš i potrošiti (potpuna kontrola). Ukoliko u tvom mestu nema ERSTE banke, svrati do najbliže banke i pitaj da li imaju visa internet kartiicu, jer sve banke izdaju ovakve ili slične kartice sa kojim možeš da plaćaš putem interneta.

    Ako si iz Hrvatske
    Idi u Zagrebačku banku i traži"VISA Avenue Mall poklon karticu". Ovo su kartice koje se kupuju i to u vjednosti od 100, 200, 300, 500 i 1000 kn. Za njeno vađenje ti je potrebna samo lična (osobna). Druga opcija ti je da odeš u Raiffeisen banku i tražiš"Master Card poklon karticu". Ovu karticu takođe dobijaš na licu mesta i za njeno vađenje ti je potrebna samo tvoja lična (osobna karta).

    Ako si iz Crne Gore
    Idi u NLB banku i traži"VISA Poklon Karticu". To je kartica koju dobijaš na licu mesta. Mogu je uzeti svi, kako zaposleni tako i nezaposleni. Kartica je dopunjava i sa njom nikada nemožeš otići u minus što znači koliko para na njoj, toliko možeš i potrošiti (potpuna kontrola). Za njeno vađenje ti je potrebna samo lična (osobna) karta.

    Ako si iz Bosne i Hercegovine
    Idi u Unikredit banku i traži"Master Card poklon karticu". Ovo je takođe kartica koju dobijaš odmah i koju takođe mogu uzeti sva fizička lica sa dokumetom koji svako ima, ličnom (osobnom) kartom. Kod ove kartice iz Unikredit banke ima samo jedna napomena: a to je da nakon njenog vađenja mora proći minimalno 24h da bi ona postala i validna, to jest da bi je mogao koristiti. Ako si iz Bosne isto tako možeš da izvadiš i visa elektron karticu u Novoj Banci.

    Naveo sam ti nekoliko primera gde možeš da izvadiš karticu, svakako prošetaj do najbliže banke i informiši se, jer je većina banaka uvela ove ili slične internet kartice sa kojima ne možeš ići u minus, to jest bez IKAKVOG RIZIKA ULAZIŠ U SVET INTERNETA.


  • dodatni posao

    Istorija Interneta

    Jedinstvena vizija. Internet je stvorila grupa vizionara i stotine drugih pojedinaca čiji su inzenjerski doprinosi pomogli njegov razvoj. Krajnji proizvod je jedna tehnološka i intelektualna infrastruktura informacija, koja podržava najveći deo ekonomije 21. veka. Vođen jedinstvenom vizijom komunikacija u svetu računara i željom da se reši niz složenih inženjerskih problema, internet je proizovod inženjerske i naučne saradnje. Principi koji su vodili njegovo stvaranje, predstavljaju najfiniju realizaciju naučnog ideala saradnje koji se mogu sažeti skupom osnovnih principa: komunikacioni sistem treba da bude rezultat saradnje zainteresovanih strana, da bude otvoren za nove ideje i da bude nadogradiv. Vizija o internetu se postepeno realizovala, u serijama uspeha i neuspeha, novih ideja i implementacije istih sa inženjerima koji su u mnogim situacijama pomerali mogućnosti i granice trenutne tehnologije. Ona je takođe rezultat intelektualnih i političkih argumenata i kompromisa, finansirana iz buđeta vojne industrije, ali realizovana u akademskom svetu.

    U 19. veku industrijska revolucija je donela razvoj novih tehnologija koje su omogućile da proizvodi i ideje prelaze velike razdaljine u kratkom vremenu, olakšavajuci tako istraživanje naučnih i tehnoloških granica. Naučna istraživanja devetnaestog veka, postavila su temelje za tehnološke prethodnike modernih računara i umrežavanja čija će se upotreba popularisati u prvoj polovini 20. veka, počev od telefona pa do kolosalnih računara ENIAC. Ove rane tehnologije dvadesetog veka su na sličan način posvećene prema dva cilja: želja da se olakša komunikacija na udaljenim mestima i želja da se obezbede resursi koji pomažu ljudima da efikasno obrađuju informacije. Međutim, tek će napeta atmosfera koja je karakterisala Hladni rat dati početni impuls da se ova dva cilja spoje u jedan.
  • zarada internetom

    Istorija novca i elektronski novac

    Novac je specifična roba koju je razvoj robne proizvodnje i razmene izdvoio iz ostalog robnog sveta da monopolski vrši ulogu opšteg ekvivalenta. Na taj način novac predstavlja prometnu vrednost koja je apstraktan izraz celokupnog bogatstva društvene zajednice, a ujedno služi i kao univerzalno sredstvo za međusobno uspoređivanje i razmenjivanje svih proizvoda ljudskog rada.

    Novac je ekonomsko dobro koje služi u razmeni materijalnih dobara i usluga između učesnika u robnom prometu. On je nastao kao objektivna potreba efikasnijeg funkcionisanja robne proizvodnje. U toku svog istorijskog razvoja ulogu novca su obavljale veoma razliličite vrste materijala od stoke preko metala do današnjeg čistog papirnog novca. Razvoj novca je direktno vezan za razvoj robne proizvodnje. U početku su se robe menjale jedna za drugu (R-R) - trampa, u kasnijem periodu bilo je moguće za jednu vrstu robe dobiti bilo koju drugu ili više njih u istoj vrednosti i na kraju se izdvojila jedna vrsta robe koja je postala opšti ekvivalent koju su prihvatali svi učesnici razmene odnosno novac u današnjem smislu reči.

    Novac ima nekoliko društvenih funkcija. U funkciji mere vrednosti, novac svojom manjom ili većom količinom upotrebne vrednost izražava vrednost bilo koje vrste robe. Novac u funkciji sredstava prometa je posrednik u razmeni, gdje se roba prvo prodaje za novac a on ponovo menja za željenu robu (R-N-R). Novac kao blago je novac koji se povlači iz opticaja i akumulira jer on kao simbol bogatstva i moći može da se pretvori u bilo koju drugu vrstu robe u svakom trenutku. U funkciji sredstva plaćanja novac ne mora da bude stvarno prisutan u momentu prodaje robe već se prihvata kao imaginarna vrednost (pretpostavljeni novac), a stvaran novac se pojavljuje tek kad pristigne rok za plaćanje robe.

    Najveće tehnološko dostignuće u razvoju bankarstva je pojava elektronskog novca, a samim tim i elektronskog bankarstva. Novac je, u savremenoj interpretaciji, informacija. Elektronski novac omogućava kupovinu roba i usluga pomoću računara u okviru komercijalnih računarskih mreža (npr. Interneta) ili poslovnih bankarskih mreža (npr. SFIFT-a). Praktično, elektronski novac u svakodnevnim transakcijama zamenjuje gotovinu i čekove. S druge strane, poslovnim subjektima omogućava da mimo uobičajenih kanala direktno posluju putem računarskih mreža.

    Velika prednost elektronskog nad običnim novcem je u tome da je on informacija u računaru koja može da se programira. Ova razlika omogucava da elektronski novac postane pametni novac u obliku tzv. "pametnih kartica". Dominantni oblik elektronskog novca je elektronski transfer sredstava na tački prodaje (EFT/POS) pomoću instaliranih terminala u trgovačkoj i uslužnoj mreži. Drugi oblik korišćenja elektronskog novca moguć je preko bankomata, koji omogućavaju podizanje gotovine, polaganje depozita, prenos na druge račune i plaćanje sa različitih računa. Takođe, sve je veće korišćenje personalnih računara u kućama korisnika što je dovelo do pojave kućnog banking sistema koji omogućavaju raspolaganje finansijskim sredstvima iz kuće, bez odlaska u banku.

.









.